UKOLIKO IMATE ŽIŠKA U POTKROVLJU ILI U PARKETU, CRNO VAM SE PIŠE: Ovo je jedini način da ih istrebite!

Žižak (lat. Curcolionoidea) ili Sipac, je tvrdokrilac, biljojed, najpoznatija štetočina i pretnja drvetu u kući (crv u drvetu, crvotočina).

Crvi koji se nastane u drvetu vrlo često su problem koji se godinama zanemaruje ili ne primeti.

Kada napadnu nameštaj, parket ili krovnu građu mogu ih ozbiljno oštetiti i naneti vam veliku materijalnu štetu i zato uništavanju crva u drvetu treba pristupiti čim ih primetite.

Žižak u parketu je mnogo više od estetskog problema. Ovaj insekt u drvetu polaže larve koje se hrane drvenom masom i u stanju su da napravi veliku štetu. Prvi znak da se u parketu nalazi žižak je zvuk. Iz poda se čuje grebuckanje kao da neko iglicom grebe po drvetu. To je prvi jasan znak da imate žižak u parketu i prvi alarm da treba da se deluje.

Ukoliko žižak nastavi još neko vreme neometano da radi, vrlo brzo će se na mestu gde se čuje žižak, pojaviti i prva gomilica fine drvene prašine, a to je sledeći, ovaj put vizuelni znak da je žižak prisutan. Ukoliko se problem zapusti, vrlo brzo ćete ustanoviti da su lamelice parketa na mestu gde se nalazi žižak samo na prvi pogled u dobrom stanju. Laganim kuckanjem lako može da se utvrdi da je drvo potpuno šuplje, a da je žižak uništio kompletni drvenu masu, sve do samog laka. Površinu parketa doslovno na tim mestima čini samo tanka opna drveta i laka, koju šrafcigerom ili bilo kojim oštrijim predmetom lako možete da probušite.

Vrste žiška

Pšenični žižak

Pšenični žižak (lat. Sitophilus Zeamais) poznat je i kao žitni žižak i štetočina skladišta. Tamno smeđe do crne je boje. Veličina mu se kreće oko 4mm. Ima specifičnu glavu koja prelazi u rilo. Iako ima jedan par krila, u pitanju je insekt koji ne leti.

Pšenični žižak nastaje tako što ženka polaže jaja u zrna. Jedno zrno jedno jaje, iz koga se dalje razvija larva, pa odrasla jedinka. Obično položi oko 150 jaja iz kojih se izleže od 40-250 komada novih jedinki. Pre unošenja prinosa u skladište, isto je neophodno dobro očistiti i dezinfikovati. Povremeno je nužno proveravati skladište i prskati ga isključivo registrovanim sredstvima. U domaćinstvima, zaražena hrana se baca, a ostava se dezinfikuje.

Pasuljev žižak

Pasuljev žižak (lat. Acanthoscelides Obtectus) poznati i kao gagrica je vrsta insekta koja nanosi štetu u poljima i skladištima, prvenstveno pasulja, ali i drugih mahunarki. Može preleteti i po nekoliko kilometara, što treba uzeti u obzir prilikom preduzimanja mera suzbijanja. Smeđe žućkaste je boje, sa šarama nepravilnog oblika. Odrasla jedinka je dužine od 4 do 5 milimetara.

Graškov žižak

Graškov žižak (lat. Bruchus Pisorum) može naneti štetu prinosu zrna graška na poljima i do 50 procenata. Ima jednu generaciju godišnje, a do potpunog razvitka dolaze nakon dva meseca. Dužine su do 5 milimetara, tamne boje sa svetlijim i tamnijim šarama. Telo im je prekriveno sitnim dlačicama. Graškov žižak je monofagni insekt, što znači da napada samo jednu vrstu biljaka, grašak.

Žitni žižak

Žitni žižak (lat. Sitophilus Zeamais) osim što napada žito, napada i kukuruz, pirinač, ječam, zob, kesten. Žitni žižak ne leti, razlikuje se od ostalih insekata po karakterističnom izgledu glave koja podseća na surlaša. Loše podnose niske temperature, pa u zavisnosti od vremenskih uslova imaju prosečno 6 generacija tokom godine, odnosno im je životni vek u zavisnosti od perioda između 5 nedelja i 5 meseci. Veliku sličnost sa žitnim žiškom dele kukuruzni žižak i pirinčani žižak.

Pirinčani žižak

Pirinčani žižak (lat. Sitophilus Oryzae) je nalik bubi. Dužina mu dostiže do 3mm, crveno-smeđe je boje. Ženka polaže od 300 do 500 jaja. Ova vrsta žižka može da leti i tako napada bilje. U jednom zrnu može da bude i više položenih jaja. Za razliku od žitnog žižka koji se javlja u silosima i skladištima, pirinčani žižak se javlja u toplijim krajevima i u polju. Optimalna temperatura za razvoj kreće se od 24 do 28⁰C.

Pirinčani žižak godišnje se veoma brzo umnožava (razvija tri do četiri generacije) te po brojnosti može naneti velike štete u skladištu.

Kukuruzni žižak

Kukuruzni žižak (lat. Sithophilus Zeamays) je štetočina koja napada kukuruz u zrnu u skladištima, ali i kukuruz u klipu, na poljima. Veoma je dobar letač i lako se prenosi. A budući da se razvija i hrani unutar zrna, može uništiti veliku količinu prinosa. Sa druge strane, zahvaljujući svom metabolizmu, oslobađa toplotnu energiju, čime dolazi i do zagrevanja kukuruza, čime gubi na svom kvalitetu. Optimalni uslovi za njegov razvoj su vlažnost vazduha preko 60%, vlažnost zrna iznad 10%, temperatura vazduha između 22 i 25⁰C.

Ženka kukuruznog žižka izleže između 300 i 500 jaja, a najveće štete pričinjava u stadijumu larve. U toku godine moguće je da izvede i do četiri generacije. Da bi kukuruz bio siguran, neophodno je skladište, silose, dobro očistiti, zapušiti rupe, okrečiti, a potom i tretirati odgovarajućim hemijskim sredstvima. U protivnom, štete mogu biti ogromne.

Kako sprečiti pojavu žiška u vašoj kući?

Problemi mogu nastati već u stovarištu drvene građe, odakle može stići materijal koji već ima larve koje se nalaze u njemu. Zato bi se zaštita drveta od insekata trebala obaviti što pre, za to se grade posebni pogoni gde se koriste mikrotalasi za neutralisanje crva.

Ako se primeti drvena građa koja je zaražena štetnim insektima, ona treba što pre biti uklonjena sa tog prostora.

Važno je preduprediti veću štetu

Ne dozvolite da stignete stadijuma kada je kasno, počnite sa delovanjem čim, obično tokom noći, čujete prve zvuke koji jasno ukazuju da je žižak prisutan. Pažljivim osluškivanjem, doslovno tako što ćete prisloniti uho uz pod, utvrdite tačno mesto odakle zvuk dolazi i obeležite ga.

Od alata će vam biti neophodam materijal u vrednosti manjoj od 300 dinara. U bilo kojoj farbari kupite sredstvo za uništavanje štetočina u drvetu (žižol, žižacid…). U pitanju su sredstva koja se u principu koriste preventivno, odnosno kojima se drvo premazuje pre nanošenja laka ili lazurnog premaza, a čime se preventivno deluje na pojavu štetočina u drvetu. Cena ovih sredstava je oko 200 – 250 dinara po litru.

Pošto je parket lakiran, nanošenje ovog sredstva četkom neće imati nikakvog efekta. Potrebno je delovati dubinski. Stoga je u apoteci potrebno kupiti špric i nekoliko igala. Cena jedne igle je pet dinara, pa kupite nekoliko, par debljih i par tanjih. Šricem i iglom na sva mesta gde se čuje da “radi” žižak ubrizgajte što više sredstva. Ako je razmak između lamela parketa veći, koristite deblju iglu, a za manje pukotine možete pažljivije da radite sa tanjim iglama.

Obaveza nakon tretmana – Nakon tretmana u prostoru u kome se radio tretman protiv crvotočine ne sme se boraviti 10 sati i nakon tog vremena potrebno je otvoriti prozore i vrata kako bi se prostor izluftirao i bio bezbedan.

Bonus video:

(Espreso)